Vitamin H

Vitamin H – paraaminobenzoeva kiselina, PABA je noviji član vitamina B-kompleksa.

Osobine

Ovaj vitamin nije u potpunosti proučen. Zna se da ga ljudski organizam sintetizuje u crevima uz pomoć izvesnih bakterija. Neki autori navode da je, verovatno, količina ovoga vitamina, koji se sintetizuje, dovoljna te da ga ne treba dodatno unositi u organizam.

Dejstvo

  • Učestvuje u stvaranju folne kiseline;
  • Od posebnog je značaja za pravilno iskorištavanje proteina;
  • Potpomaže asimilaciju i delotvornost pantotenske kiseline;
  • Ublažava bolove od opekotina;
  • Doprinosi zdravlju kože i lepšem izgledu (glatka koža);
  • Sudeluje u prevenciji bora;
  • Pomaže u obnavljanju prirodne boje kose.

Deficit

Nedostatk paraaminobenzojeve kiseline može prouzrokovati ekceme, probleme sa kosom (bez sjaja, gubitak pigmenta, lomljivost), anemiju, opstipaciju, digestivne poremećaje, duševni zamor.

Suficit

Prekomerne doze vitamina PABA  mogu kod nekih osoba da dovedu do negativnih reakcija jetre, bubrega i srca.

Izvori

Najbolji izvori paraaminobenzojeve kiseline su: jetra, pivski kvasac, bubrezi, integralni pirinač i žitarice, mekinje, pšenične klice i melasa.

Dnevne potrebe

Nisu ustanovljene zvanične dnevne potrebe  vitamina PABA.

Toksičnost

Zvanično nisu utvrđene toksicne posledice unosa vitamina PABA pa se, stoga, ne preporučuju tretmani sa visokim dozama. Simptomi, koji mogu da ukažu na predoziranje ovoga vitamina su mučnina i povraćanje.

Upozorenje

Primena paraaminobenzojeve kiseline je kontraindikovana sa nekim lekovima protiv kancera.

Share Button

Ostavite odgovor