Vitamin H – paraaminobenzoeva kiselina, PABA je noviji član vitamina B-kompleksa.
Osobine
Ovaj vitamin nije u potpunosti proučen. Zna se da ga ljudski organizam sintetizuje u crevima uz pomoć izvesnih bakterija. Neki autori navode da je, verovatno, količina ovoga vitamina, koji se sintetizuje, dovoljna te da ga ne treba dodatno unositi u organizam.
Dejstvo
- Učestvuje u stvaranju folne kiseline;
- Od posebnog je značaja za pravilno iskorištavanje proteina;
- Potpomaže asimilaciju i delotvornost pantotenske kiseline;
- Ublažava bolove od opekotina;
- Doprinosi zdravlju kože i lepšem izgledu (glatka koža);
- Sudeluje u prevenciji bora;
- Pomaže u obnavljanju prirodne boje kose.
Deficit
Nedostatk paraaminobenzojeve kiseline može prouzrokovati ekceme, probleme sa kosom (bez sjaja, gubitak pigmenta, lomljivost), anemiju, opstipaciju, digestivne poremećaje, duševni zamor.
Suficit
Prekomerne doze vitamina PABA mogu kod nekih osoba da dovedu do negativnih reakcija jetre, bubrega i srca.
Izvori
Najbolji izvori paraaminobenzojeve kiseline su: jetra, pivski kvasac, bubrezi, integralni pirinač i žitarice, mekinje, pšenične klice i melasa.
Dnevne potrebe
Nisu ustanovljene zvanične dnevne potrebe vitamina PABA.
Toksičnost
Zvanično nisu utvrđene toksicne posledice unosa vitamina PABA pa se, stoga, ne preporučuju tretmani sa visokim dozama. Simptomi, koji mogu da ukažu na predoziranje ovoga vitamina su mučnina i povraćanje.
Upozorenje
Primena paraaminobenzojeve kiseline je kontraindikovana sa nekim lekovima protiv kancera.