Vitamini

Vitamini (na latinskom vita=život) su kompleksne organske materije. Esencijalni su u malim dozama za niz metabolitičkih procesa.
U organizmu čoveka svi vitamini, izuzev vitamina C, deluju kao koenzimi i to u preko dvesta enzimskih sistema.
Način života stanovništva često pod stresom, metode primarne proizvodnje i tehnološke prerade hrane uz globalnu zagađenost životne sredine iz različitih izvora sve više uslovljavaju  neophodnost unosa u organizam dodatnih količina vitamina, ali uz obavezne laboratorijske pretrage krvi i urina, odnosno uz konsultacije sa lakarima. Ova konstatacija se odnosi i na zdrave i organizme pogoršanog zdravstvenog stanja kao i u slučaju pravilne, raznovrsne svakodnevne ishrane, a posebno kod primene reducirane ishrane zbog sprovođenja raznih dijeta.
U mnogim situacijama je moguće terapijski efikasno delovati samo unosom određenih vitamina. Njihova primena najčešće nije kontraidikovana sa uzimanjem drugih hemioterapeutika, naprotiv neželjena dejstva lekova na taj način se svode na minimum, a pozitivni efekti se pojačavaju.
Vrlo je važno da se zna da se ni jedna vitaminska terapija ne sme naglo obustaviti, jer to dovodi do određenih »potresa« u organizmu.
Vitamini su organska jedinjenja, koja se prirodno nalaze u biljnom i životinjskom svetu. Esencijalni su i neophodni u malim koncentracijama za pravilno odvijanje biohemijskih procesa u organizmu čoveka i drugih živih bića.
U prirodi se nalaze ili kao vitamini ili kao provitamini, koji se u organizmu trasformišu u vitamine (vitamin A i D). Neki vitamini se nalaze u sastavu enzimskih sistema kao koenzimi (vitamini B1 i B2).
Najveći značaj vitamina je u održavanju dobrog zdravlja u doba rasta, ali i kasnije u zrelom i starijem dobu. Ova jedinjenja imaju i preventivnu ulogu zaštite i funkciju oporavka obolelog organizma.
Većinu vitamina organizam čoveka ne može da sintetizuje pa ih treba unositi putem hrane i dodataka, po mogućnosti, iz prirodnih izvora.
Do delimičnog ili potpunog nedostatka nekog vitamina u organizmu može da dođe usled:

  • nedovoljnog unosa hranom;
  • poremećaja resorpcije;
  • velikog gubitka;
  • kombinacije dva ili sva tri prethodna slučaja.

U novije vreme utvrđena je tačna hemijska struktura većine vitamina. Mnogi su izolovani iz prirodnih izvora u čistom obliku, dok se neki proizvode sintezom (vitamini  B – kompleksa i vitamin C).
Potpuni nedostatk nekog vitamina u organizmu čoveka poznat je pod nazivom avitaminoza. 
Hipovitaminoza je skup simptoma, koji se javljaju usled pomanjkanja nekog vitamina. Hipovitaminoze su češće, a avitaminoze ređe posledice nedostatka vitamina, mada se i za hipovitaminoze može konstatovati da su retko izolovane, obično se radi o udruženim hipovitaminozama.
Hipervitaminoze su stanja prouzrokovana preteranim dozama pojedinih vitamina i često su uzrok  nepoželjnih poremećaja zdravlja.
Potrebe organizma za pojedinim vitaminima zavise od više faktora kao od: starosnog doba čoveka, zdravstvenog stanja, načina ishrane, fizičkih i intelektualnih aktivnosti i dr.
U literaturi su navedene razne podele vitamina. Jedna od njih, najčešće primenjivanih, bazira se na njihovoj rastvorljivosti pa se dele na  liposolubilne (rastvorljive u mastima i rastvaračima masti) i hidrosolubilne (rastvorljive u vodi).
Vitamini se obeležavaju velikim slovima abecede i svojim hemijskim imenima.

Share Button

Ostavite odgovor

error: Content is protected !!