Vitamin C – askorbinska kiselina naziva se još i cevitaminska kiselina i antiskorbutni vitamin.
Osobine
Askorbinska kiselina je beo, kristalni prah, kiselog ukusa. Većina životinja sintetiše vitamin C, ali ljudski organizam nema tu sposobnost tako da se ovaj vitamin mora unositi sa hranom ili, po potrebi, putem dodataka.
Ovaj vitamin spada u grupu rastvorljivih u vodi.
Vitamin C je jednobazna kiselina, jako osetljiva u vodenim rastvorima na svetlost, ultraljubičaste zrake, toplotu i kiseonik. Svetlost i ultraljubičasti zraci potpuno razaraju vitamin C. Askorbinska kiselina se degradira u prisustvu vazduha na 60 C, a na 100 C i bez prisustva vazduha. Oksidacijom u vodenom rastoru brzo se oksidiše gubeći dva atoma vodonika pri čemu se transformiše u dehidroaskorbinsku kiselinu, koja ima identične karakteristike kao askorbinska kiselina. Ako se oksidacija nastavi, vitamin C u potpunosti gubi svoju aktivnost.
Rastvor askorbinske kiseline je stabilan u prisustvu nekih voćnih kiselina (vinska i limunska). U neutralnom i alkalnom rastvoru postojanost askorbinske kiseline je vrlo mala.
Askorbinska kiselina se može reverzibilno oksidisati i redukovati, a da pri tim reakcijama ne izgubi svoja svojstva, odnosno aktivnost.
Resorpcija vitamina C se dešava, uglavnom, u gornjem delu tankog creva. Nalazi se u svim tkivima i tečnostima organizma, a u najvećoj koncentraciji u onima u kojima se odvijaju intenzivni metabolitički procesi.
U izvesnoj meri se deponuje u organizmu, ali najveća količina se izlučuje putem urina, stolice, znoja, a kod dojilja i preko mleka.
Dejstvo
- Pomaže u lečenju infekcija urinarnog trakta;
- Omogućava zaceljivanje rana, opekotina i sprečava krvarenje desni;
- Ima glavnu ulogu u stvaranju kolagena, koji je značajan za rast, regeneraciju telesnih tkiva, krvnih sudova, kostiju, zuba, desni, hrskavica i dr;
- Sprečava oksidaciju ¨lošeg¨ holesterola;
- Utiče na smanjenje nivoa holesterola u krvi;
- Potpomaže apsorpciju gvožđa u organizmu;
- Pruža zaštitu od agenasa, koji dovode do nastanka i razvoja malignih ćelija;
- Jača imunološki sistem, jer je izvanredan u prevenciji raznih virusnih i bakterijskih infekcija;
- Delotvoran je u prevenciji nastajanja tromba;
- Pomaže u suzbijanju nastanka supstanci, koje izazivaju kancer (nitrosamina);
- Sprečava pojavu bolesti skorbuta;
- Pomaže u sprečavanju degenerativnih bolesti kardiovaskularnog sistema;
- Ima važnu funkciju u stvaranju hormona nadbubrežne žlezde;
- Važan je učesnik u formiranju steroidnih hormona (kortiko -, proge- i dezoksikortikosterona);
- Pomaže detoksikaciju organizma otrovanog zlatom i olovom;
- Aktivno učestvuje u smanjenju pigmentacije kože.
Deficit
Usled nedostatka askorbinske kiseline dolazi do avitaminoze poznate pod nazivom skorbut. Karakteristični simptomi ove bolesti su: krvarenje desni, rane na koži i na unutrašnjim organima, otoci zglobova, slabost mošića, a sve praćeno bolovima.
Suficit
Prevelike doze askorbinske kiseline mogu kod trudnica izazvati prevremeni porođaj. Megadoze mogu da prouzrokuju i sledeće negativne posledice: oštećenje želuca, povećanje krvnog pritiska, narušavanje funkcije bubrega, mučninu, dijareju, uznemirenost, nesanicu i glavobolju. Osim toga, predoziranjem može doći do vezivanja vitamina C sa kalcijumom iz kostiju i njgovog izličivanja putem urina.
Izvori
Askorbinska kiselina je veoma rasprostranjena u biljnom svetu. Najbogatiji izvori ovoga vitamina su: limun, pomorandža, paradajz, peršun, zeleno lisnato povrće, kopriva, ren, paprika, karfiol, šipurak, gloginje, crne i crvene ribizle, kupine, jagode i dr.
Dnevne potrebe
Odraslim osobama treba dnevno 50-60, a trudnicama i dojiljama i 70-90 miligrama askorbinske kiseline.
Toksičnost
Ne postoje megadoze, koje bi mogle prouzrokovati fatalne posledice i smrt.
Upozorenje
Nagli prekid uzimanja vitamina C može da bude opasan zbog rebound effect-a, koji traje dve nedelje.
Vitamin C poništava svojstva i efekte peroralno uzetih antikoagulanata.
Visoke doze ovoga vitamina se ne preporučuju osobama, koje boluju od genetskih poremećaja usled kojih dolazi do taloženja gvožđa. Efekti nekih lekova, koji se koriste u lečenju šećerne bolesti, značajno se umanjuju kod bolesnika, koji unose prevelike doze vitamina C.
