Isiot biljka

Istorijat i rasprostranjenost

Ovaj začin potiče iz Indije, gde se danas gaji kao kultura kao i u Kini, Šrilanki, Indoneziji, Filipinima i drugim zemljama. Latinski naziv je Curcuma zedoaria Rosc.

Botaničke i morfološke karakteristike

Biljka je mali grm. Listovi su dugi 60-90cm. Cvetna osa je duga 30cm. Cvet je  beo  ili  žut ili  tamno  plav. Rizom  je  jajastog  oblika  i  odlikuje  se  aromatičnim mirisom i ukusom.

Hemijski sastav

Količinski dominantna komponenta eteričnog ulja isiota je 1,8-cineol (15,8-37,6%), a u značajnoj koncentraciji su i kamfor (26,9%), ar-kurkumen (23,2%), kurserenon (13,7-22,3%), ksantorizol (18,7%),p-cimen (18,4%) i dr.

Lekovitost

Isiot ima mikrobicidna svojstva; efikasan je prema Bacillus subtilis,  Staphylococcus aureus,  Micrococcus luteus, Escherichia coli,  Proteus mirabilis,  Klebsiella pneumoniae, Candida albicans, Aspergillus niger. Istraživanja mnogih  autora potvdila su da je isiot delotvoran i u lečenju Alchajmerove bolesti, hepatitisa, kancera, a uravnotežuje odnos holesterola LDL-HDL. Efikasan je antioksidans, antialergent.

Upotreba

Isiot ima primenu u prehrambenoj, kozmetičkoj i farmaceutskoj industriji.

 

Narodna imena

Beli isiot, beli pelin, ginger.

Share Button

Ostavite odgovor