Istorijat i rasprostranjenost
Kapar verovatno potiče iz predela Srednje i Zapadne Azije. Postoji jaka veza između kapara i okeana i mora. Kaže se da je Capparis spinosa L. domaća biljka Mediterana iako je njegov areal raširen od Atlantske obale preko Kanarskih ostrva i Maroka do Crnog mora, Krima i dalje istočno do Kaspijskog mora i Irana. Kapar verovatno potiče iz sušnih regiona u Zapadnoj i Centralnoj Aziji. Pominjao ga je još i Dioskorid kao tržišni proizvod starih Grka. Pominjali su ga i rimski naučnici, Plinije i Eldera. Latinski naziv je Capparis spinosa L.
Botaničke i morfološke karakteristike
Kapar je dugogodišnja biljka i raste u obliku bodljikavog grma. Stabljika mu je drvena sa mnogobrojnim prutićima. Naraste do 2m. Listovi su mu okrugli, mesnati. Cvet je dvopolan sa četiri bele do svetloljubičaste latice, veličine 5-6cm. Plod je bobica zelene boje. Kapar se odlikuje blagim, prijatnim mirisom i aromatičnim, blago oporim ukusom.
Hemijski sastav
Kapar sadrži 32% lipida, 15% celuloze, 3-5,8% proteina, 7,2% ukupnih mineralnih materija sa značajnom koncentracijom kalijuma (875 mg/100g) i fosfora (170 mg/100g). Ulje semenki kapra sastoji se od masnih kiselina, tokoferola i sterola. Koncentracija oleinske kiseline i njenog izomera u ulju semenki je 10-30%. U ovom ulju je sledeći sadržaj tokoferola: 124,3-1944,9 mg/100 g γ-tokoferola; 2,7-269,5 mg/100g γ-tokoferola i 0,6-13,8 mg/100g α-tokoferola, a ukupnih sterola 10009,1 mg/kg.
Lekovitost
Kapar olakšava varenje i podstiče apetit. Dobar je antireumatik, diuretik, tonik, karminativ, antidijabetik. Delotvoran je u lečenju arterioskleroze. Efikasan je antioksidans.
Upotreba
Kapar ima primenu u prehrambenoj industriji.Cvetni pupoljci se koriste kao začin. Koristi se za garniranje predjela, šunke, sira, kobasica i salama, za sosove, mesna i riblja jela. S njim se začinjvaju jela sa pirinčem i povrćem.
Narodna imena
Kaparune, kaparis, kapra, kapri, kaprica, kapers, kapern, kapres.