Super hrana

One namirnice koje su izuzetno zdrave i korisne u ishrani nazivamo super hranom. Otkrićemo koje su to namirnice i zašto su super hrana. To je hrana koja se obično nedovoljno uzima. Super hranu bi svako trebao da koristi u ishrani, pod uslovom da vam je dostupna, a uglavnom jeste. Nutricionisti je svakako preporučuju. Napravili smo top listu namirnica koje nazivamo super hranom:

1. Borovnice

Borovnice su izuzetna hrana koja ima izrazita antioksidaciona svojsva. Značajna je njena uloga u poboljšanju vida, zatim sprečavanju srčanog i moždanog udara. Dobra je i za dijabetičare, kao i za poboljšanje apetita, lečenje hemoroida, poboljšanja cirkulacije, smanjuje rizik od arteroskleroze. Preporučuje se borovnica i tokom trudnoće, jer poboljšava krvnu sliku. Mogu je jesti i deca. Nažalost nije uvek dostupna u svežem stanju, ali može se naći zamrznuta. Sadrži značajne količine kalijuma.

2. Žitarice (ječam, ovas)

Ječam se upotrebljava u proizvodnji piva i viskija, ali u ishrani je ova značajna namirnica nepravedno izostavljena. Od ječma se dobija i brašno visoke hranjive vrednosti. Preporučuje se da se ječam jede kao celo zrno, kuvano u supi, čorbi i sl. Ima da se kupi u prodavnicama zdrave hrane i u opremljenijim marketima i nije skup. Poznat je i pod nazivom geršla. Od ječmenih proizvoda treba spomenuti i hranjivi ječmeni miso, koji se može dodavati  varivima i čorbama.
Naučnici su došli do saznanja da ječam sadrži i do 35% nezasićenih masnih kiselina, koje smanjuju holesterol u krvi. To nije karakteristično za ostale žitarice.
Ječam takodjer sadrži vlakna koja su značajna za varenje hrane i crevnu floru. Važan je u dijetalnoj ishrani kod kandide u crevima i helicobacter pylori. Deluje pozitivno na smanjenje kiselosti u organizmu koja je posledica nepravilne ishrane, kao i zagadjenja životne sredine, a sama kiselina može da bude uzrok različitih bolesti.
Zbog svoje hranjivosti i povoljnog delovanja na organizam preporuka je češće jesti ječam i ječmeni miso.

Ovas ili zob je još jedna žitarica koja je nepraveno zapostavljena u ishrani. Zob je poznata svima iz narodnih pesama. Često se daje konjima, medjutim zbog svog bogatstva ovu žitaricu svakako treba  uvrstiti u jelovnik svakog čoveka. To je prirodan izvor mnogih važnih sastojaka, kao što su proteini, kalcijum, natrijum, magnezijum, silicijum, gvoždje, cink, mangan itd.
Ovsene pahuljice su dostupne u prodavnicama i nisu skupe te bi ih svakako trebalo uvrstiti u ishranu.
Mogu se jesti uz mleko, jogurt, voćni sok, a mogu se dodavati i čorbama od povrća. Ovas se preporučuje rekovalescentima, ženama nakon porodjaja, slabim i umornim osobama, osobama koje se izlažu povećanim fizičkim naporima (recimo sportistima), ali i svima drugima. Od neoljuštene zobi se pravi i čaj.

3. Losos

Losos i druge morske ribe (skuša, tuna, haringa, sardina) su bogate omega 3 nezasićenim masnim kiselinama koje imaju izuzetno važnu ulogu u ishrani. Neki naučnici smatraju da bar dva puta nedeljno treba jesti ovu ribu. Novija istraživanja ukazuju da omega 3 štite organizam od raka, štite srce od srčane aritmije i srčanog udara, smanjuju nivo holesterola u krvi i time doprinose smanjenju rizika od moždanog udara. Omega tri imaju pozitivnu ulogu i kod depresije i drugih psihičkih poremećaja. Osim omega 3 ove morske ribe sadrže i lako svarljive proteine, kao i retke i značajne minerale. Naročito su važni selen i jod.

4. Jogurt

Jogurt je lako svarljiv mlečni proizvod . Postoje različite vrste jogurta. Razlikuju se po sadržaju mlečne masti, po kulturama koje sadrže itd. Za decu je dobar jogurt sa većim sadržajem mlečne masti, a za odrasle sa manjim sadržajem. Izbegavajte voćne jogurte, zato što obično sadrže šećer.
Uticaj bakterijskih kultura koje se nalaze u jogurtu je često veoma značajan, jer pomažu uspostavljanju normalne crevne flore i uopšte jogurt je odličan napitak za probavu. Po novijim istraživanjima jogurt utiče i na smanjenje lošeg holesterola.

5. Jabuka

Jabuka je veoma zdrava. Njen značaj u ishrani treba sagledati iz ugla raznolikosti korisnih materija koje sadrži. Ima oko 80% tečnosti, 12% ugljenih hidrata, malo belančevina i masti i celuloze oko 1%. Sadrži i druge elemente u malim količinama, ali oni su jako važni. To su kalijum, kalcijum, fosfor, sumpor, magnezijum, gvoždje, mangan, vitamine C, E, B itd.
Jabuka se preporučuje svima, ali naročito osobama koje pate od povišenog holesterola, anemije, srčanih smetnji, arteroskleroze, reumatizma i viška kilograma. Dobra je i za srce, jetru i bubrege.

Share Button

Ostavite odgovor