Istorijat i rasprostranjenost
Đumbir je divlja biljka, koja potiče iz tropskih predela Jugoistočne Azije. Uzgajaju ga već veoma dugo u Indiji i Kini. Spominjao ga je kineski filozof Konfucije oko 500 god. pr.n.e, a spominje se i u Kuranu, što znači da je bio poznat i u arapskim zemljama. Đumbir je jedan od prvih egzotičnih začina koga su upoznali Evropljani.
Njegov najveći proizvođač je Indija, kolevka egzotičnih začina. Đumbir se danas uzgaja u mnogim zemljama kao što su Kina, Nigerija, Jamajka, Haiti, Tajvan, Japan, Egipat, Grčka, Meksiko i dr. Najcenjeniji je đumbir s Jamajke koga, iako sadrži samo 1% eteričnog ulja, cene zbog njegove prefinjene arome.
Botaničke i morfološke karakteristike
Đumbir je trajnica s puzavom podzemnom stabljikom iz čijih gomoljastih zadebljanja-rizoma izrasta uspravna stabljika visine 30–120 cm, s naizmjenično raspoređenim, uskim, duguljastim, sjajnim listovima. Svojim izgledom je sličan trski. Cvate malim žutozelenim cvetovima, koji su sakupljeni u stožaste, grozdaste cvasti. Kvalitetan, svež koren đumbira je glatke površine, svetlo braonkaste boje, čvrst, na preseku žućkastobeo bez prisutnosti sivih delova i sa mirisom limuna.
Hemijski sastav
Đumbir sarži eterično ulje u koncentraciji od 0,25-3%, 5-8%, smole, skrob, gingerol i dr. Glavni sastojak eteričnog ulja je seskviterpen zingiberen. Seskviterpenov alkohol daje karakterističan, blagi miris đumbiru. Ljutina đumbira potiče od neisparljivih smolastih sastojaka zingerona, gingerola, shogaola i dr. Ovaj začin sadrži preko četrdeset antioksidativnih komponenti. Aroma đumbira potiče od seskviterpena, cineola, citrala i dr.
Lekovitost
Đumbir je dobar antioksidans, antiseptik, antispazmolitik, aperitiv, tonik, afrodizijak, baktericid, karminativ, stimulans, laksativ, rubefaciens, stomahik, ekspektorans. Ublažava reumatske i bubrežne bolove, snižava arterijski pritisak, leči jetru, diareju, poremećaje funkcije probavnog i nervnog sistema. Delotvoran je u lečenju žutice, jača fizičke i umne funkcije organizma, posebno u pedijatriji u slučajevima usporenog psihomotornog razvoja i poremećaja govora, poboljšava kvalitet sna, eliminiše šumove u ušima, smanjuje toksično dejstvo hemoterapeutskih sredstava. Koristi se u lečenju disajnih puteva; kašalj, bronhijalna astma, pneumonija. Povećava aktivnost štitne žlezde. Intenzivira proces razlaganja masnoća u organizmu i deluje inhibitorno na sintezu negativnog holesterola. Nije dozvoljena njegova primena jedino kod pacijenata, koji boluju od čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Pokazao se efektan u saniranju gljivičnih obolenja i dijabetesa.
Upotreba
Đumbir ima primenu u prehrambenoj industriji i kulinarstvu. Koristi se svež, osušen i isitnjen, kao začin za pečurke, meso i ribu, pirinač i jela od povrća, ali i za pripremu kolača.
Narodna imena
Vruća trava, gingibar, đinđibar, đumber, žumbir, mrki ingver, isiot, isjet, pravi ingver, zenzer, zendžefil, zinđefil, imbor, cencer, crni ingver
Dodatak
Danas se djumbir koristi i u hrani i u piću. Prave se razni napitci sa djumbirom, kao sok, pivo, vino. Svuda se dodaje. Možda je tome kumovala njegova lekovitost ili ukus koji žari, greje i stimuliše. Sigurno najpoznatiji napitak je caj od djumbira koji ima lekovita svojstva.
Čaj se pravi od svežeg korena djumbira, pri čemu se usitnjava ili seče na kriške. Dobar je čaj od djumbira za prehladu, kad se nazebe. To je čaj koji zagreva organizam. Na neki način deluje slično kao čili paprika, mada djumbir nije toliko ljut, iako poseduje izvesnu dozu ljutine. Dobar je stimulator varenja ovaj čaj. Podstiče apetit. Neki ga piju posle napornog trninga, jer im uliva dodatnu energiju, da se brže regenerišu.
