Čubar ili vrijesak

cubarIstorijat i rasprostranjenost

Čubar je poreklom iz Istočnog Sredozemlja i Srednjeg Istoka. Najveći uzgajivači čubra su Francuska, Španija, Nemačka, Kanada i SAD.

Botaničke i morfološke karakteristike

Čubar je jednogodišnja, zeljasta, vrlo razgranata biljka. Visoka je do 40cm. Listovi su uski, dugi do 3cm, po obodu celi i naspramni. Ima sitne cvetove bele ili ružičaste boje. Miris mu je aromatičan, a ukus ljutkast, sličan biberu.
Zanimljivo je da čubar cveta dva puta u jednoj sezoni.

Hemijski sastav

Čubar sadrži 2% eteričnog ulja, ugljikohidrate (54,6%),celulozu (15,3%), mineralne materije (8,7%), proteine (7,1%) i vitamine A (865 mg/100g).
Količinski dominantna komponenta eteričnog ulja čubra je timol (29-62,6%), a po koncentraciji su značajni i karvakol (6,6-42,7%) i p-cimen (4,5-30,0%).

Lekovitost

Čubar ima svojstva antispazmolitika, afrodizijaka, astringensa, baktericida, karminativa, ekspektoransa, fungicida, stimulansa. Pojačava lučenje stomačnih sokova, ublažava nadimanje, pročišćava organizam, ublažava tegobe organa za varenje i disanje. Zbog fenolnih materija u eteričnom ulju  za čubar je karakteristično  jako antiseptičko delovanje. Utvrđeno je njegovo pozitivno antivirusno delovanje u lečenju herpes simplexa tipa 1 i HIV 1.

Upotreba

Čubar ima primenu u prehrambenoj industriji i u kulinarstvu kao dodatak salatama, sosovima i jelima od mahunarki.

Narodna imena

Bresina, šetraj, vrisak, morski, čuberica, čubrika, čubrica, čumborak, čupar,
bažulek, vrijesak

Share Button

Ostavite odgovor