Estragon začin

Istorijat i rasprostranjenost

Pradomovina estragona su  Rusija i Mongolija odakle je prenet na ostala područja; danas raste samoniklo ili kultivisan u svim evropskim zemljama. Iako je poznato da su stari Grci koristili listove estragona kao lek protiv zubobolje,  nema drugih tragova da se koristio u Evropi pre XVI veka.

Botaničke i morfološke karakteristike

Estragon je višegodišnja biljka. Stabiljka je bogato razgranata, svetlozelena, grmolikog izgleda, visine 60-120cm. Koren je zmijolike forme. Listovi su uski i lancetasti, zelene boje i ispuštaju ulje na donjoj strani. Cvetne glavice su skoro okrugle, a jezičasti cvetovi su žute boje. Biljka ima svojstven, prodoran miris i  ljutkast ukus sa malom primesom gorčine.
Francuski ili nemački estragon je kvalitetniji od ruskog.

Hemijski sastav

Dehidrirani estragon sadrži 0,1-3,0% eteričnog ulja, ugljikohidrate (44,7%), proteine (24,2%), mineralne materije (12,3%), lipide (7,3%), vitamine  i dr.
Eterično ulje estragona sadrži veliki broj komponenti,  a  po  koncentraciji su značajni  terpinolen (25,4%), cis-ocimen (22,2%), β- felandren (13,1%), 5-fenil-1,3-pentadin (11,7%) i dr.

Lekovitost

Cela biljka se odlikuje lekovitim svojstvima. Estragon pospešuje apetit, podstiče metabolizam. Deluje na saniranje skorbuta. Efikasan je antidepresiv, stomahik, hipnotik, antianemik, antifungal.

Upotreba

Estragon ima primenu u prehrambenoj industriji i u proizvodnji kozmetičkih preparata kao i u kulinarstvu. Upotrebljava se svež i osušen za salate,  za pripremu živinskog mesa, tunjevine, pikantnih sosova, supa i variva, uz divljač, ovčetinu i govedinu. Stavlja se i u marinirano povrće. Senf i sirće od estragona odlikuju se  tipičnim ukusom i mirisom.

Narodna imena

Zmijska trava, kozlac, betram

Share Button

Ostavite odgovor