Kumin crni

Istorijat i rasprostranjenost

Zemlja porekla kumina je Egipat. Bio je poznat u Egiptu pre 5.000 godina. Pronađen je u piramidama. Stari Rimljani i Grci koristili su ga u medicinske i kozmetičke svrhe. Danas se uzgaja u Indiji, Severnoj Africi, Kini, Americi i u drugim zemljama. Latinski naziv je Cuminum  cyminum L.

Botaničke i morfološke karakteristike

Kumin je visine15-50cm. Aromatične semenke, zelene boje duge su  3-6mm. Sitni cvetići su bele ili roza boje skupljeni u cvast.Kumin se često poistovećuje sa kimom, ali to je specifična biljka sa semenom karakteristične zelene boje.

Hemijski sastav

Seme kumina sadrži značajnu koncentraciju  ugljikohidrata (35,5%), 23,8% lipida, 17,7% proteina. Od mineralnih materija količinski je najzastupljeniji kalijum (2,1%), a od vitamina vitamin C (17,2%).
Kumin sadrži 2,5-4,0% eteričnog ulja. Kvantitativo dominantna komponenta eteričnog ulja je γ-terpinen (29,1%), a značajne su i koncentracije  para-cimena (25,2%), β-pinena (19,9%) i kuminaldehida (18,7%).

Lekovitost

Kumin je antioksidant, antikancer, stomahik, diuretik, karminativ, stimulant, astringent i antispasmolitik.

Upotreba

Kumin se upotrebljava  u prehrambenoj, farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji i u kulinarstvu. Veoma je popularan  začin u Zapadnoj i Centralnoj Aziji, posebno u Burmi, Indiji i Indoneziji.

Narodna imena

Kalonji, crni kumin.

Share Button

Ostavite odgovor