Crveni ili crni luk

Crveni luk malaIstorijat i rasprostranjenost          

Crveni luk je veoma rasprostranjena biljka, najverovatnije poreklom iz Azije. U Evropi je poznat od bronzanog doba. Poznavali su ga i posebno cenili Egipćani i Grci. U Kini je kultivisan pre više od 5.000 godina.

Botaničke i morfološke karakteristike

Crveni luk ima podzemnu, gomoljastu stabljiku, koja se sastoji  od sočnih, ljuskavih listova. Može da naraste i do 1,2m. Iz  središta izlazi šuplji nadzemni deo stabljike plavozelene boje. Listovi su valjkasti, zelenkastobeli. Cvetovi se nalaze  na vrhu stabljike u obliku kuglaste cvasti i zelenkastobele su boje. Miris mu je prodoran, potiče od alkalnih sulfida, a ukus je izrazito ljut, potiče od sumpornih heterozida.

Hemijski sastav

Crveni luk ima najviše ugljikohidrata u svežem i dehidriranom stanju (30,0:71,4%), proteina  (1,5-6,5:17,5%) i vrlo malo lipida (0,2:0,6%).  Osnovu biološke vrednosti luka čine  minerali i vitamini. Pored znatnog prisustva  kalijuma (180 mg/100g) i sumpora (70,0 mg/100 g) i niza oligoelemenata, crni luk sadrži  vitamine (B1, B2, C, E, K, P) i karotin (provitamin A), glikozide, eterično ulje u neznatnim koncentracijama (0,005-0,015%), biljne hormone, koji su slični  insulinu, bakterostatike, baktericidne fitoncide i dr.
Hemijski sastav crvenog luka čine i alin i slične sumporne  komponente:
dipropildisufhid,   metilpropildisufhid,  alilpropildisufhid,  etildisulfid, tiol i vinilsulfid.

Lekovitost

Lekoviti deo biljke je lukovica, koja deluje kao reumatik, antiseptik, antisklerotik, antispasmolitik,  antiviral,  baktericid,  karminativ,  depurativ, digestiv, diuretik, ekspektorans, fungicid, hipoglikemik, hipotensiv, tonik, stomahik, fibrinolitik.
                            
Crveni luk nadražuje kožu, pobuđuje prokrvljenost sluznice i izlučivanje sluznih žlezda te najbrže obustavlja sve procese trulenja i vrenja. Crveni luk jača srce, čisti krv, povećava apetit, pospešuje izlučivanje urina, jača nervni sistem, pospešuje varenje,  eliminiše nadutost, rastvara sluz i deluje  protiv grčeva. Sok od crvenog luka, zdrobljen kao i pečeni crveni luk imaju višestruku upotrebu u lečenju izvana, na primer, kod uboja, lišajeva, čireva i sl. Dokazano je da je efikasan u lečenju disajnog sistema (bronhitis, astma), hiperglikemije,  pa čak preventivno deluje protiv nastanka kancera, a povoljno utiče i na lečenje ove bolesti u debelom crevu. Sprečava sintezu trombova.
Crveni luk inhibira bakterije: Streptococcus mutans, Streptococcus subrinus, Porphyromonas gingivalis i Prevotella intermedia, Klebsiella pneumonia i gljivice: Microsporum canis, Microsporum gypseum, Trichophyton simii, Trichophyton mentagrophytes, Chrysosporium queenslandicum, Aspergillus flavus i  Penicillium rubrum.

Upotreba

Crveni luk  se upotrebljava u prehrambenoj indutriji i kulinrstvu u pripremi gotovo svih jela sa mesom,  povrćem i pečurkama.

Narodna imena

Luk, crni luk, lukac, kromid, kapula, mrki luk, crljenac, čebula, voćak, kokar, glavata ljutika, kromit.        

Share Button

Ostavite odgovor

error: Content is protected !!