Bolovi u želucu mogu biti prvi simptomi prisustva heliko bakterija u želucu. Posebno je indikativno, ako bol u želucu posle jela nastupa, udružen sa drugim simptomima kao što su neprijatnost, mučnina i malaksalost. Ukoliko ovi bolovi nisu prolaznog karaktera, onda je bitno da se uradi test, koji će pokazati da li je heliko bakterija u želucu prisutna ili ne.
Šta je heliko bakterija?
Heliko bakterija je bakterija spiralnog oblika, koja se nastani u želucu. Ne zna se pouzdano, da li će i kada početi da pravi zdravstvene probleme. Mnogi je imaju, ali nemaju bolova. Neki su je dobili još kao deca. Dugo vremena u prošlosti se smatralo da kisela sredina koja je prisutna u želucu, nije pogodna za razvoj bakterija. Kada je otkrivena heliko bakterija, bilo je jasno da joj sasvim odgovara kisela sredina. Utvrđeno je da heliko bakterija ima uticaj na razvoj drugih bolesti želuca, kao što su gastritis, čir i kancer.
Otkriće helikobakter pilori se smatra jednim od najvećih dostignuća u istoriji gastroenterologije. Godine 1982. australijski naučnici Robin Voren i Beri Maršal su prvi put identifikovali vezu između heliko bakterije i čira. Zaključak je bio da u većini slučajeva upravo ova bakterija izaziva čir. To je dovelo do sasvim novog pristupa u lečenju ulkusne bolesti. Do tada se verovalo da čir nastaje kao rezultat stresa (što ni danas nije sasvim isključeno) i još nekih faktora. Terapija se sastojala iz odmora, čistog vazduha i dijetalne ishrane (što također, ni danas nije sasvim isključeno). Ono što je bilo novo, je stanovište da je za čir na želucu odgovorna heliko bakterija i da može da se leči antibiotskom terapijom. Na taj način je hirurško odstranjivanje čira postalo prošlost.
Kako se otriva heliko bakterija
Heliko bakterija se otkriva na osnovu testa. Test za heliko bakteriju se može raditi na tri načina. Prvi način je endoskopski pregled, gde se specijalna sonda spušta u želudac i uzima se isečak sluzokože. Drugi način je izdisajni ureaza test, gde se posebnim aparatom može utvrditi koncentracija bakterija u izdahnutom vazduhu. I treći način je analiza krvi, za koji se smatra da je najmanje pouzdan.
Lečenje heliko bakterije
Kada je moj deda dobio čir na želudcu, a to je bilo 60-tih godina 20 veka, lekar mu je osim dijete savetovao da kupi štap za pecanje i što više vremena da provodi u vikendici pored reke, na čistom vazduhu u prirodi. Verovatno je imao heliko bakteriju, ali tada nije postojao test za otkrivanje. Vazdušna terapija, snaga volje ili nešto treće, uglavnom deda se izlečio.
Danas će većina lekara, pošto se utvrdi prisustvo heliko bakterije, prepisati dvojnu ili trojnu antibiotsku terapiju. Uprkos terapiji i izlečenju, primetno je da se kod mnogih pacijenata za nekoliko godina bolovi u želudcu i heliko bakterija vraćaju.
Postoji čaj za heliko bakteriju, koji je ustvari mešavina više lekovitih biljaka. Travari i biljne apoteke ljubomorno čuvaju recepturu za ovaj čaj, a neki ga bogami i skupo naplaćuju.
Ono što svako ko ima heliko bakteriju može da uradi jeste da prilagodi ishranu novonastaloj situaciji. Ako ova bakterija voli kiselu sredinu, onda nećemo da joj pomažemo, nego ćemo da primenimo alkalnu dijetu. Dijeta za heliko bakteriju je prilično restriktivna. Sve namirnice koje podržavaju i podstiču kiselinu u želudcu, treba da zaobilazimo. Hrana koja ima terapijsku vrednost je čist ceđeni sok od šargarepe i sok od mladog zelenog ječma.
