Ren upotreba i lekovitost

Istorijat i rasprostranjenost

Smatra se da je ren poreklom iz  Jugoistočne Evrope i Zapadne Azije. Još 1.500 godina pre Hrista poznavali su ga Egipćani, a Grci su ga koristili protiv bolova u leđima i kao afrodizijak.

Botaničke i morfološke karakteristike

Ren je snažna, višegodišnja, zeljasta biljka. Naraste do 1m. Koren je vretenast, do 6cm debeo i vrlo dugačak, do 1m. Gore je zadebljao i ima više glava. Spolja je žućkastosivkast, a iznutra beo. Ima vrlo velike, po obodu nazubljene listove i dugačke cvasti sa belim, sitnim cvetovima. Ukus mu  je oštar, ljut i peče. Bez mirisa je, ali ako se mehanički ošteti, razvija se poseban prodoran, ljut miris, koji izaziva jako suzenje.

Hemijski sastav

U hemijskom sastavu rena kvantitativno su najzatupljniji ugljikohidrati (20,5%), a zatim proteini (7,7%) i celuloza (7,5%). Ren je bogat u kalijumu (587 mg/100g) i vitaminu C (152 mg/100g). Značajne komponente eteričnog ulja rena su  feniletilizotiocianat i alilisotiocianat.

Lekovitost

Ren  ima antibakterijska i antiseptička svojstva.  Efektan je diuretik, digestiv, ekspetorans, antibiotik, antiseptik, diuretik, karminativ, laksativ, ekspektorans, laksativ, rubifaciens, stimulant.
Istraživanja su pokazala da  ren ispoljava  inhibitorne efekte na kancer debelog creva i želuca.

Upotreba

Ren se koristi u prehrambenoj industriji i u kulinarstvu. Grubo nastrugani ren služi za tople i hladne sosove, na kolutove isečen za marinate.

Narodna imena

Hren, andrkva, žlična trava, žličnica, žličnjak, kašičak, ožičnjak, poljačina, ardakva, povrtnica, rdakva,  rodakva, rokva, vrtna rotkva, trup, trupka

Share Button

Ostavite odgovor