Istorijat i rasprostranjenost
Domovina morača je Južna Evropa. Raste divlje i poludivlje svuda oko Sredozemnog mora.
Botaničke i morfološke karakteristike
Morač je dvogodišnja ili višegodišnja biljka šuplje i razgranate stabljike visine do 2m. Koren je mesnat. Stabljika je valjkasta, razgranata. Listovi su plavkastozeleni, višestruko perasto razdeljeni, igličasti i tanki kao konac. Morač liči na mirođiju, ali je krupniji. Cvasti su udružene u guste, velike štitove na vrhu stabla i ogranaka. Cvetovi su žuti. Plodovi su duguljasti, rebrasti i malo spljošteni. Plod ima dve semenke. Ovaj začin ima intenzivan i veoma prijatan miris, vrlo aromatičan, slatkast ukus. Lošije vrste poznaju se po ljutom i gorkom ukusu i manje prijatnom mirisu.
Hemijski sastav
Morač sadži 2-6% eteričnog ulja, 20% masnog ulja i slobodnih masnih kiselina, 42,3% ugljikohidrata, 18,5% celuloze, 9,5% proteina, kalijum, kalcijum, sumpor, fosfor i dr. Količinski dominantna komponenta eteričnog ulja morača je trans-anetol (28,9-74,7%), a značajna je i koncentracija limonena (30,9-55,0%), fenona (0,1-25,0%), α-pinena (0,6-15,0%), fenilacetata (2,4-5,6%), i dr. Anetol daje ulju, a time i celoj biljci, sladak ukus i prijatan, blag miris na anis.
Lekovitost
Lekoviti delovi morača su koren, cela biljka i seme.
Morač deluje kao aperitiv, antiinflamatorik, antimikrobial, antiseptik, karminativ, depurativ, diuretik, espektorans, laksativ, stimulant cirkulacije, stomahik, tonik, afrodizijak, antireumatik. Ima i važnu profilaktičku moć. Nosilac lekovitosti je mirisno eterično ulje, uglavnom anetol.
Upotreba
Morač se koristi u prehrambenoj (proizvodnji alkoholnih pića-mastika, anasolija, uzo) i farmaceutskoj industriji i u kulinarstvu.
Narodna imena
Anason, divlja mirođija, komorač, kopar, koromač, mirođija krupna, morač, morača, pitomi morač, razijan, sladki aniš, sladki janež, sladki januš, slatki kopar, slatki morač.
